АЛКОХОЛИЗАМ

Алкохолизам је једна од најраспрострањенијих болести зависности,односно токсикоманија.По правилу алкохолизам је психогеног поријекла али уз знатан утицај ситуационих фактора због чега  је раније сматран пороком, а не болешћу. 

Испољава се као губитак способности уздржавања од прекомјерне употребе алкохола,што доводи до зависности,нарушавања психичког и физичког здравља и социјалних односа. По распрострањености и штетним посљедицама по  здравље,алкохолизам је одмах послије болести кардиоваскуларног система и малигних обољења. Због наведених разлога у већини земаља је обухваћен здравственим осигурањем као болест зависности.Чешћи је код мушкараца, али га и жене све више индукују.Од укупног броја становништва, сматра се да је алкохоличара неких од 2-3% цјелокупне популације. Лијечење може бити физиолошко (лијековима попут антабуса), психолошко  (терапијом и рехабилитацијом) и/или социјално групном терапијом.

 Алкохолизам се дијели:

1.Претоксикоманска фаза:

1. Повишена толеранција-која се манифестује кроз употребу све веће количине алкохола без знакова манифестног пијанства. Јавља се обично послије вишемјесечног или вишегодишњег пијења.

2. Особа из неког психолошког разлога користи алкохол најчешће ради ублажавања напетости,страха,неизвјесности...

2.Токсикоманска фаза
1. Губитaк контроле-особа пије до опијања, то је трајан феномен.

2. Алкохолне амнезије-може бити потпуна или дјелимична, не сјећа се догађања у периоду пијанства.

3. Немогућност апстиненције-то је критична фаза позната као «феномен прве чаше».Један дио алкохоличара пије по систему доливања што омогућава континуитет одржавања алкохолемије у крви као би могли да функционишу, јер у противном наступа апстиненцијална криза.

4. Пад толеранције-настаје у завршној фази болести нпр. лице које је дневно конзумирало 1 литар жестоког пића често не може да попије више од једне до двије чаше.

Такође дијели се на:

1.Рани (јављау се почетне промјене у сфери понашања, здравља, породичном, професионалном и социјалном функционисању).
2.Средњи
(могућа је појава пијења по систему доливања, јавља се повишена толеранција, проблеми у породици, на послу и уопште у друштву. Здравље је оштећено и неопходно је лијечење).
3.Касни
(у овој фази постоји потпуна физичка зависност, неопходно је лијечење које дуже траје и cа мањим је резултатима успјешност).

Алфа-алкохоличар пије у циљу олакшања психичких и соматских тегоба.Присутан је претоксикомански феномен. Психичка зависност, пијење прелази дозвољену границу у смислу количине, мјеста и времена . Има проблеме у сфери социјалних односа ( свађе, сукоби у породици, на радном мјесту...

Бета-нема ни психичке ни физичке зависности, постоје здравствене тегобе (чир, гастритис, цироза, полинеуритис...). Пију учесталије и веће количине алкохола.

Гама- у овом типу алкохолизма постоји психичка и физичка зависност, повећана толеранција, губитак контроле у пијењу, здравствене и социјалне тегобе. Могу да апстинирају дуже или краће вријеме.

Делта-код овог типа алкохоличара постоји немогућност апстиненције као и знатно повишена толеранција.

Епсилон-за овај тип алкохолизма карактеристично је вишемјесечно паузирање у конзумирању алкохола послије чега слиједе тешка опијања као и психичка и физичка зависност, након чега могу опет да апстинирају без проблема. Личи на темпоралну епилепсију.

Зета-за који је својствено коришћење субститута алкохола у случају недостатка алкохолних пића.

Породична терапија, а за коју се социјални радници могу обучити,најефикаснији је начин лијечења.Пролонгирана конзумација  алкохола и његове посљедице осјећају,осим самих зависника и њихове породице и шира околина.