ДЕПРЕСИЈA

Депресија је снажно нерасположење, које не престаје или се поновно враћа без разлога; другим ријечима депресија је болест која има своје биолошке и генетске карактеристике.

Неке од тих карактеристика су смањено расположење, мањак енергије и интереса за свакодневне активности које су некада представљале задовољство за ту особу. Долази и до пада концентрације, а често је изражен умор и након најмањих напора. Циклус спавања је поремећен док су апетит, самопоуздање и самопоштовање малтене увијек смањени. Присутне су неке мисли кривице и безвриједности. Расположење се мијења из дана у дан, при чему околности на њега не утичу, а може бити удружено са тзв. соматским симптомима (што је посебно често код старијих болесника и у случајевима притајене депресије), попут губитка интересовања и осјећаја задовољства, смањења либида, па и појаве психомоторне успорености – манифестује се као успорено мишљење и говор који због губитка интонације дјелује монотоно, кретње су такође успорене, а реченице кратке и оскудне.

Због чега настаје депресија?

Научници нису још увијек у потпуности сигурни како она настаје али су зато предложили неколико теорија, међу којима су значајне биолошка, бихеjвиорална и биопсихосоцијална.

Биолошка се везује за промјене у метаболизму неуротрансмитера (серотонин, допамин и норадреналин/епинефрин) или мјеста гдје се они везују (њихових рецептора).

Бихеjвиорална се односи на то када појединац није у стању да оствари добар контакт са средином, или када му мањка друштвених вјештина, па изнова добија негативан feedback друштва. Но, може бити и због слабијег добијања заслуга за добро одрађен посао.Биопсихосоцијална је најприхваћенија теорија која нам говори да појединац има предиспозиције за настанак депресије.

Постоји генетска подлога за настанак депресије  – у колико у породици постоји депресивна особа, која ће пренијети такав ген; когнитивна – искривљеност мишљења о себи и другима која су неминовно негативна; социјална - најважнију улогу има стрес, гдје је пронађена веза са губитком једног родитеља прије навршења једанаест година; најинтересантнија теорија је психодинамичка гдје се особа окреће ка неком бијесу који долази изнутра при чему је у основи неки стварни или пак замишљени губатк/проблем, све то да би окинуло негативне емоције које ће резултирати осјећај кривице, безнађа и безвриједности - типичим симптомима депресије.

Да ли се депресија може (из)лијечити и како?

Већ смо напоменули шта карактерише депресију и како је уочити али морамо се базирати на њезино лијечење. Неки сматрају да за депресију нема лијека, но истина се налази у самом појединцу од којег зависи да ће уопште хтјети да се лијечи.Поред фармацеутског напретка и сталним побољшањем антидепресивних лијекова, псиохотерапеутско лијечење је подједнако важно јер се међусобно надопуњавају.

Болесник мора да зна да је депресија болест која неће послије узимање једне кутије лијекова нестати, већ да је за то потребно неко вријеме како би први ефекти побољшања дошли до изражаја. Објаснити да је узимање двије различите врсте антидепресива разлог због њихових различитих начина дјеловања, јер многи болесници мисле како је то непотребно или како је то само ради стварања зависности.Терапија ће бити најуспјешнија уколико се депресија што прије открије, док је још у раном стадијуму. Антидепресиви  уклањају или ублажавају симптоме болести у року од једне до шест седмица, а могу се комбиновати с другим поступцима и психотерапијом. Постоји више врста антидепресива. Главне врсте су инхибитори моноаминооксидазе,трициклички антидепресиви и инхибитори поновне похране серотонина. Свима је заједничко да појачавају дјеловање једног или више неуропреносника те тако ублажавају симптоме. Лијекове је неопходно узимати тачно према упутству љекара без изузетака, импровизација и без прескакања терапије. Потребно је знати да антидепресиви не дјелују одмах и да не изазивају овисност.


Такође не ометају пацијента у рјешавању проблема у животу.
Психотерапија је добар облик лијечења док антидепресиви не почну дјеловати. Када антидепресиви почну дјеловати, пацијент од терапеута може добити неке корисне савјете, као на примјер: како се ослободити у друштву или како избјећи стресне ситуације.

Дакле, депресија није пролазно стање нерасположења и пасивности – она је озбиљна болест коју треба лијечити. Већина људи је искусила дане слабијег расположења, када се осјећају лоше и безвољно, али ако су та нерасположења пролазна и не ометају значајно функционалност особе, тада то није депресија.